Igor Stravinski

Standard

Igor Stravinski ( 1882-1971 ) je rođen u blizini Petrograda. Otac mu je bio veliki muzičar a majka odlična pijanistkinja. Muzikom se bavi od malIgor Stravinskiena, učio je kod Korsakova. Boravio je i stvarao u Francuskoj, Švajcarskoj i Americi. Bio je i uspešan dirigent. Pred drugi svetski rat preselio se u SAD. gde je ostao do kraja života.

Za njegovo stvaralaštvo se obično kaže da je ogledalo čitavog razvoja evropske moderne muzike. Počeo je kao nastavljač nacionalnog stila Petorice, mestimično se približavao i impresionizmu ali uz savremeni način izražavanja.

Njegova najpoznatija dela su baleti Žar ptica, Petruška i Posvećenje proleća u kojima donosi novine a prva izvođenja su dočekana sa neodobravanjem.

Komponuje i dela za manje ansamble kao što je Priča o vojniku nastala prema staroj ruskoj legendi.

Scenska kantata Svadba je napisana za neobičan sastav, soliste. hor, četiri klavijature i udaraljke. To je slika svadbenih običaja sela.

Posle ovih dela Stravinski se okreće neoklasičnom i neobaroknom stilu i tada nastaju mnoga instrumentalna dela, mise, balet Pulčinela i opera-oratorijum Kralj Edip.

Pravci u muzici 20.-og veka

Standard

Muziku 20. tog veka karakteriše velika smelost u narušavanju starih i traženju novih sredstava muzičkog izražavanja i sistema. U novom tretmanu melodije, ritma, harmonije, instrumenata i oblika praktično nema nikakvih ograničenja.

Interesovanje za instrumentalnu muziku je veće nego za vokalnu. Još uvek se komponuju simfonija, simfonijska poema, uvertira, koncert i sonata ali ne tako stroge forme kao ranije. Kompozitoru komponuju više za manje sastave, preovlađuju duvački instrumenti. Postaje aktuelna muzička komedija, kombinacija operske pozornice sa filmskim platnom, javlja se i radio televizijska opera.

Atonalni ekspresionizam se bazira na nepostojanju tonaliteta i komponovanju bez pravila, predstavlja subjektivni doživljaj umetnika. Predstavnik je Arnold Šenberg.

Dodekafonija predstavlja sistem od 12 tonova koje kompozitor odabere a zatim ih u toku kompozicije koristi na odgovarajuće načine.

Serijalna muzika se bazira na serijama od 12 tonova ali svaki ton ima određenu dinamiku, boju i ritam. Tako utvrđenu seriju kompozitor kombinuje na različite načine u svom delu. Predstavnik je Pjer Bulez.

Neoklasicizam i neobarok predstavlja interesovanje za muziku Hajdna, Mocarta i Baha i oživljavanje klasičnih odnosno baroknih formi. Za ovaj pravac su se interesovali kompozitori između dva rata.

Elektronska muzika je nastala usred razvoja elektronike i informatike koje su kompozitorima omogućile istraživanje novih izvopra zvuka. Kompozitor snima zvukove iz prirode i kombinuje ih sa instrumentima. Predstavnik je Karlhajnc Štokhauzen.

Minimalizam se zasniva na ponavljanju kratkih melodiskih ili ritmičkih uzoraka sa neznatnim izmenama. Ovaj stil je nastao pod uticajem afričke i dalekoistočne muzike. Predstavnik je Stiv Rajh.

Većina kompozitora je kombinovala više stilova u svojim delima. Najznačajniji kompozitori prve polovina 20. og veka su Igor Stravinski, Arnold Šenberg, Sergej Prokofjev, Dmitrij Šostakovič, Bela Bartok, Bendzamin Britn.

Moris Ravel

Standard

Moris Ravimages (5)el (1875-1937) je rodjen u mestu Sibur u Pirinejima, otac mu je bio muzičar amater. Sa četrnaest godina je upasao konzervatorijum u Parizu. Kao čuveni kompozitor 20.-og veka provodio je mondenski život priredjujući koncertne turneje po Evropi, SAD, Kanadi i Maroku. Naklonjen je impresionističkoj orijentaciji ali i starim muzičkim oblicima. Tako da se može reći da je on tvorac nekog „modernizovanog klasicizma“.

Njegova dela pripadaju području klavira, kamerne, orkestarske, vokalne muzike i muzike za pozorište.

Od klavirskih kompozicija izdvajaju se Pavana umrloj infantkinji, Igra vode, Ogledala, Noćni gospar, Kuprenov grob.

Svita Moja majka guščarka je nastala na osnovu dečijih priča.

Interesantan je njegov Klavirski koncert za levu ruku koji je komponovao za austrijskog pijanistu koji je izgubio ruku u ratu.

Komponovao je opere Dete i čarolija, Španski sat kao i balet Dafnis i Kloe.

Njegovo najpoznatije delo je orkestarska kompozicija Bolero koje se zasniva na dve teme koje se naizmenično smenjuju svaki put u izmenjenom orkestarskom vidu.

Ravel je najveći majstor modernog orkestra. On je orkestrirao mnoge svoje klavirske kompozicije ali i vredna dela drugih kompozitora.

Klod Debisi

Standard

Klod Debisi (1862-1918) je najznačajnija ličnost, tačnije, tvorac muzičkog impresionizma. Rođen je u Parizu, sa sedam godina svira klavir a već Klod Debisisa jedanaest je primljen na Pariski konzervatorijum. Kao pijanista i dirigent svojih dela nastupa po evropskim zemljama. 1884 godine dobija Veliku nagradu Rima za kantatu Bludni sin. 1887 godine se vraća u Pariz i od tog vremena je živeo kao povučeni muzičar, boem i borac za hleb i umetnost. Za to vreme studirao je dela Vagnera i Musorgskog koja će imati uticaj na njega i njegovu umetnost. Sve do svoje četrdesete godine bio je nepoznat široj javnosti. Posle izvođenja opere Peleas i Melisanda postaje jedan od najpoznatijih svetskih kompozitora. U toj slavi nije dugo uživao, umire u Parizu 1918 god.

Debisi je počeo da stvara u vreme kada su u Evropskoj muzici još uvek osnovu činili dur i mol. On uvodi celostepene, pentatonske i egzotične lestvice u svoja dela, donosi harmonske novine, ne poštuje pravila romantizma. Njegove teme su sažete i malog opsega, ritmička osnova nestalna i neodređena a glavni elementi stvaranja su boja i harmonija.

Debisijeve kompozicije pripadaju različitim područjima. Pisao je instrumentalna i vokalno-instrumentalna dela.

Od kamernih dela najznačajniji je gudački kvartet g-moll.

Od orkestarskih dela se izdvajaju Preludijum za popodne jednog fauna, More sa programskim karakterom.

Od solo-pesama se izdvajaju Pet pesama po Bodleru i Tri pesme po Malarmeu.

U operi Peleas i Melisanda Debisi ostvaruje tesnu vezu između tona i reči, zato i stvara novi tip rečitativa sa intonacijom bliskom narodnom govoru.

Od klavirskih kompozicija značajnije su Svita za klavir, Dečji kutak, Estampe. Izuzetno su vredne minijatura pod nazivom Preludijumi. U njima se oseća prava impresionistička atmosfera. Od ovih minijatura se izdvajaju Devojka sa lanenom kosom, Potopljena katedrala, Šta je video zapadni vetar, Koraci u snegu.

Impresionizam

Standard

Rađanje sunca  Klod MoneImpresionizam je period u umetnosti koji je nastao krajem 19. tog veka pod uticajem likovne umetnosti i književnosti. Dobio je naziv po slici Kloda Monea impresija. 

Muzičari inspiraciju traže u prirodi, njih više interesuju zvučne pojave, odnosno tonsko slikanje prirodnih fenomena a manje sadržaj. Kao što slikari napuštaju liniju kao izražajno sredstvo tako i muzičari melodiju izlažu fragmentarno, a harmonija i zvučna mogućnost instrumenta postaju osnova tonskog kolorita. Koriste celostepene, pentatonske i egzotične lestvice. Komponuju male forme kao što je klavirska minijatura ili solo-pesma zato što su one najpogodnije za iznošenje trenutnih utisaka.

Prema nekim mišljenjima muzičari inpresionizma su oslabili vezu prosečnog slušaoca sa svetom tonova. Zato su smatrali da dela impresionizma mogu da slušaju samo muzički stručnjaci.

Izraziti predstavnik impresionizma je Klod Debisi a zatim Moris Ravel.

Narodni orkestri

Standard

U našoj muzičkoj praksi oduvek su postojali muzički ansambli različitog sastava. Na osnovu vrste sastava mogu se podeliti na duvačke, gudačke i tamburaške sastave.

Duvački ansambli se kod nas ispoljavaju kao ansambl frulaša i limeni bleh orkestar. Ansambl frulaša je karakterističan za oblast severoistočne Srbije, najčešće je sastavljen od vlaških svirača. Njega čine frule različitih dimenzija uz obaveznu ritmičku pratnju malog bubnja. Limeni bleh orkestar je jedan od najpopularnijih ansambla tradicionalne muzike kod nas. Njega uglavnom čine 2-3 flighorne, 2-3 basflighorne, bas i veliki bubanj sa činelom. Ovom sastavu se neretko pridružuje i truba, trombon i saksofon. U Srbiji postoji tri oblasti u kojima su zastupljeni ovi orkestri: okolina Leskovca i Vranja, okolina Boljevca i Zaječara, okolina Čačka i Užica.

Bleh orkestar

Gudački ansambli su izrazito evropski koncipirani. U vremenu između dva rata oni su bili najvažniji oblik kolektivnog muziciranja. Sastavljeni su od različitog broja svirača, 1-2 violine, viola, kontrabas.                                                                                                                                                                                                                                    Tamburaški ansambli su najčešće muzicirali u Vojvodini i uglavnom u varošima. Čini ih različiti broj instrumenata, mala tambura – bisernica, velika tambura – brač, bugarija i begeš.Tamburaški orkestar

Mnogo hteo, mnogo započeo

Standard

MNOGO HTEO, MNOGO ZAPOČEO

Kada je mladi Konjovic, cupav i namrgodjen kao sto pristoji mladim Titanima, dirigovao svoju Liturgiju u kojoj je bilo i vagnerovskih i debisijevskih prizvuka, omladina, izvodjaci i Konjovicevo drustvo bili su odusevljeni i ushiceni. Stariji su,razume se, vrteli glavom, a cuveni ceremonijalac i parader prota Kupusarevic doviknuo je sa oltara: …Ovo je liturgija,a ne opera!

NEMA VRANJANSKIH CIGANA

Kada je cika Pera, kako su zvali Konjovica, zavrsio svoju najvecu operu Kostana, svi su ga muzicari, razume se hvalili. Ali kada je opera stavljena na repertoar Narodnog pozorista, dogodilo se da se igrala u isto vreme kada i originalna drama Bore Stankovica, pa je publika mogla da kupi kartu i za dramu i za operu. Neki su mislili da su kupili karte za dramu, pa se dogodilo da su nadureni izlazili iz pozorista. -Kakva je ovo drama?!-vajkali su se. Svi n esto pevaju, a vranjanskih cigana niti ima, niti pevaju!